Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo za bor­bu pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la otvo­ri­lo je po­stu­pak pro­tiv ne­ka­da­šnje še­fi­ce bu­dvan­skog ka­ta­stra Mir­ja­ne Ma­ro­vić i biv­šeg su­di­je ko­tor­skog Osnov­nog su­da Zo­ra­na Mi­li­ća, zbog zlo­u­po­tre­ba u pred­me­tu „Za­va­la”. Pred­met pro­tiv Ma­ro­vi­će­ve i Mi­li­ća je for­mi­ran na osno­vu pi­sma ko­je je advo­kat Zo­ran Pi­pe­ro­vić upu­tio vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu Ivi­ci Stan­ko­vi­ću u ko­jem na­vo­di da je Ma­ro­vi­će­va, na osno­vu ne­za­ko­ni­te pre­su­de, vi­le na Za­va­li upi­sa­la na ime fir­me Mon­te­ra.
VDT je oba­vi­je­stio advo­kat­sku kan­ce­la­ri­ju Pi­pe­ro­vić da je ovo pi­smo tre­ti­rao kao kri­vič­nu pri­ja­vu i da je dao na po­stu­pa­nje spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal.
Na­kon što je na osno­vu ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra vri­jed­nog skoro 30 mi­li­o­na eura do­nio nezakonitu pre­su­du, su­di­ja Mi­lić je na­pu­stio ko­tor­ski sud.
– Bivši sudija kotorskog osnovnog suda, mimo ročišta je prihvatio fingiranu tužbu kojom se otima imovina Sergeju Polonskom, a potom je na osnovu te odluke Mirjana Marović ekspresno u katastar upisala preduzeće Montera kao vlasnika višemilionske imovine – navodi se u krivičnoj prijavi
U pi­smu ko­je su VDT-u upu­ti­li prav­ni za­stup­ni­ci ru­skog bi­zni­sme­na Ser­ge­ja Po­lon­skog, biv­šeg vla­sni­ka pro­jek­ta „Za­va­la”, advo­ka­t Zo­ran Pi­pe­ro­vić, na­ve­den je niz ne­pra­vil­no­sti ko­jim je, ka­ko tvr­de, nji­ho­vom kli­jen­tu ote­ta imo­vi­na mi­li­on­ske vri­jed­no­sti na rtu Za­va­la.
U pi­smu su na­gla­si­li da je tu­žbu pro­tiv „Za­va­le” Osnov­nom su­du u Ko­to­ru pod­ni­je­la fir­ma „Mon­te­ra Mon­te­ne­gro”, a da su ne­kret­ni­ne na­kon to­ga uknji­že­ne na dru­go pred­u­ze­će – „Mon­te­ra kon­strakšn”. Da se ra­di o pre­va­ri tvr­di­li su i zbog to­ga što je kom­pa­ni­ju „Mon­te­ra Mon­te­ne­gro” za­stu­pao Ra­do­mir Pre­le­vić, a tu­že­nu „Za­va­lu in­vest” nje­gov sin, iako se ime tog advo­ka­ta ne spo­mi­nje u do­ku­men­ta­ci­ji. U pi­smu je ob­ja­šnje­no da je sud na osno­vu pri­zna­nja do­nio pre­su­du ko­jom ni­je utvr­đe­no pra­vo svo­ji­ne, već da je tu­ži­lac po­stao vank­nji­žni vla­snik ne­kret­ni­na na rtu Za­va­la.
– Upra­vo ter­min „vank­nji­žni vla­snik” go­vo­ri da je pre­su­da bi­la fin­gi­ra­na i da je sve bi­lo or­ga­ni­zo­va­no na re­la­ci­ji sud –– Di­rek­ci­ja za ne­kret­ni­ne Bu­dva – na­vodi se u krivičnoj prijavi.
Dodaje se da sva­ka par­nič­na tu­žba mo­ra pro­ći kroz pro­vje­ru pro­ce­snih pret­po­stav­ki, od­no­sno da sud utvr­di da li po­sto­ji prav­ni in­te­res tu­ži­o­ca da pod­ne­se tu­žbu.
U ovom slu­ča­ju, pre­ma nji­ho­vim na­vo­di­ma, prav­nog in­te­re­sa ne­ma, zbog če­ga je su­di­ja Mi­lić mo­rao da od­ba­ci tu­žbu.
– On to ni­je ura­dio, već je neo­bja­šnji­vo i to na ro­či­štu, 27. ok­to­bra 2011. do­nio pre­su­du na osno­vu pri­zna­nja ko­jim tu­že­ni ola­ko pri­zna­je tu­žbe­ni za­htjev vri­je­dan ne­ko­li­ko de­se­ti­na mi­li­o­na eura. Tu­že­ni se ni­je ni po­ja­vlji­vao. Sud ni­je vi­dio stran­ke, a su­di­ja je van ro­či­šta sve pri­hva­tio – na­gla­si­li su za­stup­ni­ci Po­lon­skog.
Pre­su­da ko­ju je do­nio su­di­ja Mi­lić, na­vo­de advo­ka­ti, ni­je smje­la bi­ti do­ne­se­na. Ipak, na osno­vu nje, pod­ruč­na je­di­ni­ca Bu­dva je te ne­kre­ti­ni­ne uknji­ži­la na fir­mu „Mon­te­ra kon­strakšn”.
– Ka­ko je mo­gu­će da sud pri­hva­ti fin­gi­ra­nu tu­žbu ko­joj je cilj bio una­pri­jed do­go­vo­re­no pri­zna­nje i ve­ri­fi­ka­ci­ja ne­če­ga što će da po­slu­ži za uknji­žbu – na pre­va­ran na­čin imo­vi­na mi­li­on­ske vri­jed­no­sti – na­ve­li su za­stup­ni­ci Po­lon­skog u pi­smu VDT-u.
Tvr­de i da su ku­po­pro­daj­ni ugo­vo­ri bi­li si­mu­lo­va­ni prav­ni po­slo­vi sa ci­ljem da ot­mu od Po­lon­skog cje­lo­kup­nu imo­vi­nu na Za­va­li. Da su ti ugo­vo­ri bi­li prav­no va­lja­ni, ob­ja­šnja­va­ju advo­ka­ti ruskog biznismena, bi­li bi pre­zen­to­va­ni Di­rek­ci­ji za ne­kret­ni­ne.M.V.P.


Za­pi­snik po­stao ugo­vor

Advo­ka­ti Po­lon­skog su upu­ti­li Stan­ko­vi­ća da po­seb­nu pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti za­pi­sni­ku o utvr­đi­va­nju po­tra­ži­va­nja kom­pa­ni­je „Mon­te­ra Mon­te­ne­gro”. Taj za­pi­snik od­jed­nom je pre­tvo­ren u ku­po­pro­daj­ni ugo­vor gdje se „Mon­te­ra Mon­te­ne­gro” po­ja­vlju­je kao ku­pac ko­ji ne­kret­ni­ne knji­ži na dru­gu kom­pa­ni­ju.


Ovje­ra bez pe­ča­ta

U no­vom do­pi­su ko­ji su Pi­pe­ro­vić i Vo­ji­no­vi­će­va do­sta­vi­li VDT-u, ka­ko bi do­ka­za­li „kri­mi­nal­ne rad­nje ko­jim je Ru­su ote­ta imo­vi­na”, na­ve­li su da je nit ne­za­ko­ni­tih rad­nji oči­gled­na i u ku­po­pro­daj­nom ugo­vo­ru.
– Da bi taj ugo­vor ostao ta­jan, ugo­va­ra­či, či­ji su idej­ni tvor­ci Ra­do­mir i Dra­gan Pre­le­vić, nor­mi­ra­ju pod tač­kom 8.1. i 8.2. oba­ve­zu po­vjer­lji­vo­sti. Ako je sve tran­spa­rent­no i za­ko­ni­to če­mu slu­ži ova oba­ve­za, osim da se sa­kri­je or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i pri­ba­vlja­nje tu­đe imo­vi­ne – do­da­ju u pi­smu, na­po­mi­nju­ći da je ugo­vor bez pe­ča­ta ovje­ren u Osnov­nom su­du na Ce­ti­nju.
Ugo­vor je pot­pi­sa­la Iri­na Ba­bi­na ko­ja je, pre­ma tvrd­nja­ma advo­ka­ta Po­lon­skog, sprem­na da svje­do­či ko je i ka­ko na­go­vo­rio da pot­pi­še ugo­vor mi­mo zna­nja vla­sni­ka.